Jedan vrlo zanimljiv tekst na koji sam naletio:
Povišen holesterol mi se dogodio pre 2.5 godine a u to vreme ovo sam bila ja:
Kilaža ista kao i sada (ja tu ne bih ništa dirala)
Celulit isti kao i sada (nema)
Kondicija, drugačija nego sada, jer sam tada malo radila sa tegovima i trčala (sada više radim sa tegovima). Uglavnom odlična.
Procenat telesnih masti, isti kao i sada (oko 16% ali nikako da odem kod Marka da me premeri)
Zapravo ovo sam ja celog mog života uz zanemarljivo male oscilacije. Po svemu što je ikada moglo da se pročita u „mainstream“ medijima koji se bave nutricionizmom, u časopisima i knjigama o ishrani sportista i u literaturi baziranoj na zvaničnim nutricionističkim smernicama – moja ishrana je bila savršena.
integralne žitarice i mahunarke – spremljene onako kako ih spremaju makrobiotičari
meso – nemasna mesa i puno ribe. Ništa suhomesnato ni masno.
ulja – samo maslinovo i hladno ceđeano suncokretovo
povrće – zeleno, crveno i u ostalim bojama jer jako volim povrće – i sveže i kuvano na pari
voće – zar postoje drugi slatkiši? Uključeno i suvo i orašasto
industrijski i domaći slatkiši, sokovi, grickalice – kao i obično nisu postojali u mom životu – bez mučenja i odricanja jer ih ne volim
stres – inače sam temperamentna osoba ali se tada i dešavalo nešto loše po mene – kortizol mi je verovatno bio u nebesima
I tako ja, živa reklama za antiholesterolsku ishranu, bar onakvu kakvu je preporučuju – odem na sistematski pregled.
Naravno sve je bilo cakum pakum uključujući trigliceride na donjoj granici i hemoglobin koji bi poželeli muškarci – dok nisam ugledala holesterol! Bio je 6.2
WTF?! Kako JA mogu da imam holesterol? Po mojim dotadašnjim saznanjima o ovoj tematici, ceo svet je mogao da ima holsterol – sem mene! Šta da izbacim po „zvaničnim“ preporukama? Onu prokletu jednu kafu koju popijem na dan?
Uđem kod doktorke sa rezultatima. Dobra gospa ne diže glavu i ispali kao iz topa:
ONA: „Aha! 6 ti je holesterol! Dooobrooo… Nemoj slatko, nemoj grickalice i šetaj malo.“
JA: „Gospođo!!(podiže glavu i već vidim po faci da joj je jasno kakvu je glupost odvalila kod „šetaj malo“) Godinama nisam takla ni grickalice, slatkiši su mi odvratni a radim sa tegovima i trčim po sat vremena svaki dan. Da li treba da povećam na sat ipo?“
ONA: „Uf! Pa ništa onda. Kontroliši se pa mogu da ti dam lekove.“
Shvatila da mi je otpevala uobičajenu pesmicu i da ona zapravo blage veze nema odakle meni taj holesterol. Jer da – svi jedu grickalice i slatiše. Ja ne. Svima može to da kaže. Meni ne.
Drugo, shvatila sam da je spremna da mi uvali lekove tek onako „na keca“. I da je voljna da mi ih uvali za tako bezveznu cifru na rezultatu – bez da mi ponudi alternativu ili makar neki smislen i koristan savet! Zato što ne zna alternativu!
Kao i svaki čovek s malo mozga koji ne bi tek tako sebi poželeo redovno gutanje preskupih lekova a da pre toga nije pokušao ništa drugo – jedva sam sprečila da: „Prvo sebi prepiši malo mozga #cenzura#“ postane izgovoreno i besna kao ris krenula sam iz ordinacije. Kako je već uobičajeno sudarila se sa jednim od predstavnika farmaceutske kompanije koji uredno vise po čekaonicama lekara kao mali pilići oko kvočki. Ko zna – da sam danas pristala na statine verovatno bi mi uvalila baš njegov brend pošto je tog dana bio njegov red da je vodi na ručak.
Do kuće sam pomislila mali milon najgorih psovki i kamo sreće da sam ih i zapisala! Mogla sam da prodam kočijašima i platili bi i više nego što tražim. Pa zna se ko ima holesterol! Oni tamo što zgutaju pomfrit, sladoled i CocaColu u oba obroka koja imaju u toku dana! Holesterol je valjda rezervisan za „njih“, fast-fudovce?
Pozvala sam mamu da prozborimo koju o genetici pošto i ona ima povišen holsterol i pored toga je zdravstveni radnik. Nismo zaključile baš ništa korisno.
Zatim sam upalila kompjuter i pročitala ono isto što mi je doktorka rekla o šetanju i grickalicama. Sve je imalo još manje veze s mozgom.
Onda sam kao i uvek kada su teme o ishrani u pitanju rekla „batali ove naše“ i „opet je**ni saveti iz Kosmopolitena“ – i prebacila se na strane sajtove.
Ipak, nisam znala šta zapravo tražim dok nisam naletela naletela na blog „Istine i laži o hrani“, na kome sam konačno „sintetizovala“ sve informacije, smirila buku u glavi i pročitala još mnogo tekstova stranih stručnjaka zahvaljujući linkovima koji su tamo parkirani.
I na kraju završila sa knjigom mnogo boljeg i ozbiljnijeg stručnjaka od Ove-Moje-Šetaj-Malo. Po pitanjima vezanim za holesterol – za mene nikada više neće biti drugog boga sem Uffe Ravnskov-a.
Nije jedini stručnjak koji priča priču o holesterolskim mitovima – zapravo ima ih iznenađujuće mnogo i to decenijama – ali je svakako najpoznatiji.
Na kraju sam shvatila! Čitam o ishrani godinama zato što to volim. Pazila sam šta jedem, takođe zato što to volim. Kuvala sam da ne bih kupovala preradjevine, zato što i to volim. Naučila sam da kuvam hranu za makrobiotičare, vegetarijance, bildere – poznavala sam sve ove kuhinje i većinu zakonitosti. Ali sve vreme nisam imala „zaokruženu priču“. Jedno parče priče mi je nedostajalo i nisam umela da postavim pravo pitanje.
Pitanje je bilo – šta nije u redu?
Odgovor je bio – masti. Jedemo pogrešne masti! Jedemo masti na kojima se ostvaruje najveći profit, a ne masti koje su nam istorijski bile prirodne.
Ništa nije bilo tačno:
Zvanične nutricionističke smernice nikada nisu imale nikave veze sa načinom na koji smo oduvek jeli – već su imale veze sa razvojem industrije žitarica.
Pre 10, 20 godina je granica za holesterol je bila 7 i 8. Onda smo za kratko vreme „mutirali“ pa je sada granica 5. A najveća zarada farmaceutske industrije je na statinima. To je i pravi razlog što smo mutirali.
Početkom 20. veka srčane bolesti su bile nepoznanica a tada se sve spremalo na masti i jelo se masno. Takozvana „zdrava“ polinezasićena ulja nisu mogla da se kupe jer nisu postojala.
Zašto sam prešla na ishranu sa malo ugljenih hidrata, puno masti (LCHF)?Zato što sam bila perfektno zamorče!
Meni nije problem bio imunitet, težina i celulit. Jedem pretežno kućno-prerađenu hranu oduvek (hvala mama!). Dosta sam se kretala i bavila različitim sportovima (hvala tata!).
Nije mi se javio New Religion zato što sam konačno skinula koje kilo ili zato što je to prva stvar za koju sam čula i koju sam ikada probala
Prešla sam na LCHF jer sam konačno imala savršeno logičnu priču – koju do tada nisam imala
Prešla sam na LCHF zato što sam doživela neviđenu budalaštinu koja je mogla da mi nanese zlo – jer ima više dokaza o štetnosti i opasnosti od statina, nego o njihovim koristima
Prešla sam na LCHF zato što su stvari koje nam danas pričaju o ishrani očigledne besmislice
Moj nekadašnji omlet je imao 3 belanca i 1 žumance (2 su se bacala), sir od 10%mm i (ako je doručak) parče „Tonus“ hleba od proklijale pšenice. Moj sadašnji omlet ima 3 cela jaja od domaćih koka, domaću slaninu, vezu zelja, punomasni domaći sir i nema hleba.
Moj ručak nije gumirana piletina sa nemasnog teflona uz 2 kašike integralnog pirinča – moj ručak je piletina u sosu od pavlake i gorgonzole sa tonom brokolija.
Nakon svih masti koje sam pojela, svog holesterola koji sam pojela – moji rezultati vezani za holesterol su isti! Pošto je normalan holsterol pre „otkrića“ extra profita na statinima bio 8 znači da meni sve vreme nije ništa.
Zato je i bio red da me zdravu i pravu nakljukaju lekovima kad se ovakva ne isplatim ni prehrambenoj ni farmaceutskoj industriji.
VIC ZA KRAJ:
Dođe čovek kod doktora i nešto se žali na srce. Kaže mu doktor: „Znate, da bi vam bilo bolje vi morate da šetate svaki dan!“
„Ma hoću, doktore! Zdravlje je najbitnije! Nego kažite mi kada da šetam? Pre ili posle raznošenja pošte?“
A ovo je ta zena ˝s viskom holesterola koja hitno mora smrsaviti˝
FAQ
Postano: 16 vel 2015 20:19 
